I kao da još Frojd nije govorio da bolestan pojedinac ukazuje na bolesno društvo.
a ministar odbrane je za BG hroniku izjavio da misli (pišem po sećanju) "kako nije u pitanju socijalni razlog."
jel možda se možda na taj strašan čin odlučio zbog blagostanja, itd.?
Preporuke:
61
1
2
subota, 17 decembar 2011 14:52
sadržina života
Ručak na stolu, kojeg su uostalom imali i Jevreji u Aušvicu, nije dovoljan ako Smisao izostane (kako reče Dostojevski, nije važno samo da se (pre)živi, već i zašto se živi).
život svoditi na puko hranjenje je nešto što potseća na štalu itd....je apsolutni materijalizam.
Preporuke:
57
2
3
subota, 17 decembar 2011 15:05
David Novaković
Odlična analiza i odgovor na pomenuti tekst.
Čin Ponjigera je stravičan ali zapitajte se koliko je bila bezizlazna sitacija koja je dovela do toga? Zar se nije skoro majka bacila sa dvoje dece?Ljudi se polivaju benzinom,zakivaju eksere u šake - drugim rečima društvo je puklo kad su ovakva dela postala svakodnevnica.A postala su iz očaja!
Problem je u ovome o čemu gospodin Kalik priča. Ovaj kapitalistički sistem je uništio sve vrednosti, otuđio je ljude, postali smo nesolidarno društvo koje samo juri za parama.''Američki san'' je sada dostupan svakome, a ko ne uspe sam je kriv. Takva retorika oslobađa sistem od krivice. Otupeli smo na poražavajuće uslove u kojima neki ljudi žive. Izgleda da u Srbiji važi ona poslovica sirtinjo i Bogu si teška.
Treba podići spomenik ovom čoveku.Neka njegovo delo bude uzbuna za ovo društvo. Nad prosutim mlekom ne vredi plakati, zato moramo preispitati sistem vrednosti i put kojim se krećemo već 10 godina da se ovakve tragedije ne bi ponavljale.
Preporuke:
48
4
4
subota, 17 decembar 2011 15:23
Starac Milija
Ne pije vodu ta priča o kapitalizmu kao ubici. A koji je to društveno-politički sistem na zemlji idealan? Pa pogledajte malo procente samoubistava po državama Evrope poslednjih 50 godina, ko vodi na listi: pa najrazvijeniji kao Švajcarska i Švedska, i uvek je Mađarska visoko. Ne rešava imovna situacija, i društveni sistem pitanje samoubistava.
Ovde je takođe u slučaju ove nesrećne porodice pre svega slučaj jednog ubistva, jednog pokušaja ubistva, i jednog samoubistva. Nemojmo od jedne nesreće praviti neke velike zaključke, jer je u konkretnom slučaju očito u pitanju i bolest, a i nedostatak ljubavi. Nikakav sistem i nikakva nepravda nisu naterale milijarde ljudi da zbog toga ubiju svoje maloletno dete.
Preporuke:
33
44
5
subota, 17 decembar 2011 15:24
Ludak
Odličan tekst. Sa Kalikom se inače retko slažem, ali ovaj put je skoro apsolutno u pravu. Reći da je Ponjiger uradio to što je uradio prosto zato što je bio "ludak", znači odbiti da se shvate okolnosti koje su ga do toga dovele. "Ludilo" je prosto naziv za motive koje ne želimo da razumemo, "ludak" ime za čoveka u čiju tačku gledišta ne želimo da se uživimo. Utešno je verovati da se "nama normalnima" tako nešto nikada ne bi moglo dogoviti. Utešno, ali potpuno pogrešno.Jedini problem je u zaključku teksta, gde se govori o ubijanju nekog drugog i herojskoj smrti. Ne mislim da je ubijanje bilo koga rešenje, baš kao ni samožrtvovanje. Postoje mnogi vidovi političke akcije koji ne zahtevaju ovako radikalne mere. A da je politička akcija potrebna, u to nema sumnje.
Preporuke:
36
4
6
subota, 17 decembar 2011 15:30
Marko Radovanović
Ako sam Vas dobro razumeo - Ponjiger je izvršio samoubistvo zato što je bio ateista? Pa niko ga nije sprečavao da postane verujući. On pogotovo je imao razloga da poveruje u Boga jer mu se rodio sin u gotovo nemogućim okolnostima, i da stvar bude još veći dokaz za postojanje Boga - taj njegov sin je jedini i preživeo taj njegov potez.
Okolnosti i kontekst su uvek bitni, slažem se, ali takođe su se samoubistva dešavala i u boljim vremenima. Jedan moj dobar drug se ubio u cvetu mladosti zbog devojke, ništa nije ni slutilo da će tako nešto da uradi. Posle sam razmišljao da je ona ipak ostala sa njim, da li bi uradio isto to kasnije ali zbog nekog drugog razloga? Verujem da bi, da ne pominjem činjenicu da on nikoga drugog nije gurao u smrt sa sobom, čime se pokazao dosta humanijim.
Ideali kome težimo jesu inspirišući u smislu da trebamo za NEŠTO da se borimo u životu, ali većina ljudi promeni cilj kad vidi da nešto od toga ne može da ostvari i nastavljaju sa životom. Takva vrsta ljudi to ne radi.
Preporuke:
20
16
7
subota, 17 decembar 2011 15:33
Marko Radovanović
U krajnjoj liniji, ako nekome smeta ovakvo društvo, trebao bi da se aktivira i krene u nekakvu borbu protiv poretka, a ne da se samosažaljeva, jer tako niti će ga promeniti, niti će njemu lično biti bolje.
Preporuke:
24
10
8
subota, 17 decembar 2011 16:37
Shooter_64
Jednostavavno sam bio lijen da pregledam komentare na tekst J. Papan, gdje su "komentatori" zdušno (koliko se sjećam) podržali njen stav.
A sada se podržava suprotno mišljenje.
Bravo za "komentatore".
Može li mi iko od vas odgovoriti na jedno pitanje:
Odakle tom čovjeku pravo da ubije svoje dijete?
Hvala.
Preporuke:
29
7
9
subota, 17 decembar 2011 17:15
David Novaković
@Shooter_64
Ne radi se ovde o pravu i pravdi, već o tome da je sistem naterao odraslog, formiranog čoveka da prestane da razmišlja racionalno, da uradi stravičnu stvar. Ne pravdam ja njegov čin već pričam o uzroku. A uzrok ne leži u njegovoj psihi.
Na to se nazovezuje ono što sam ja napisao. Sve češće ćemo viđati ovakve stvari jer su ljudi saterani u ćošak! Neće se svako ubiti ali bilo je i slučajeva da su nuđeni organi na prodaju da bi se ljudi izvukli iz teškog materijalnog položaja! To je poražavajuće za 21. vek!
Preporuke:
32
5
10
subota, 17 decembar 2011 17:16
utopistička stvarnost
subota, 17 decembar 2011 14:23
Starac Milija
Ne pije vodu ta priča o kapitalizmu kao ubici. A koji je to društveno-politički sistem na zemlji idealan? Pa pogledajte malo procente samoubistava po državama Evrope poslednjih 50 godina, ko vodi na listi: pa najrazvijeniji kao Švajcarska i Švedska, i uvek je Mađarska visoko. Ne rešava imovna situacija, i društveni sistem pitanje samoubistava....
Balzak o kapitalizmu:
„Moderno građansko društvo sa svojim političarima, birokratima, bankarima,spekulantima,bonvivanima, kokotama i novinarima izgleda mu kao mora, kao nemilosrdna povorka jednog dance macabre (Mrtvački ples--op. autor). On smatra da je kapitalizam društvena bolest i izvesno vreme poigrava se mišlju da ga leči s lekarske tačke gledišta u ”Patogiji socijalnog života„”.
Arnold Hauser
"Socijalna istorija umetnosti i književnosti"
II tom
str. 256
Preporuke:
24
4
11
subota, 17 decembar 2011 17:27
seljak bezemljas
Rado citam sve sto napisu i gospodin Mario Kalik i gospodja Jovana Papan.Moj stav.Teodor Drajzer je napisao roman opisjuci drustvene uslove koji su vodili mladog coveka da ubije trudnu devojku a naslov romana je AMERICKA TRAGEDIJA.Mi cekamo pisca.
Preporuke:
28
1
12
subota, 17 decembar 2011 17:32
crno-beli kontrasti
Tako je govorio Nikola Tesla
»Mi živimo u vremenu tehničkih otkrića bez presedana, koja vode sve potpunijem ovladavanju silama prirode i neutralisanju vremena i prostora. Ali ovaj razvoj, iako doprinosi našem komforu, udobnosti i sigurnosti života, ne ide u pravcu istinske kulture i prosvetljenja. Sasvim suprotno, on je destruktivan za ideale...
Stvarni uzrok propasti naroda je nesposobnost čovečanstva da reši SOCIJALNE, MORALNE i DUHOVNE probleme. Sve dok je borba za egzistenciju takva da samo najprilagođeniji mogu da prežive, postoji zdrav razvoj vladavine individualizma. Kada se mehanizmi reakcija eliminišu iz individue, originalni napor i inicijativa suzbiju a kreativne sposobnosti naruše, rasa postepeno tone u divljaštvo i nestaje. Sličan kraj preti našoj današnjoj civilizaciji.« (Nikola Tesla)
dragas.biz/
Preporuke:
26
1
13
subota, 17 decembar 2011 17:58
olivera
Vaša ''ko ovde nije poludeo, taj nije normalan'' sve više dobija na težini, ali i realnosti, tako da je svaka reč, sem hvale o realnom shvatanju situacije, suvišna. Hvala Bogu da misao kao Vaša leti, jer će se sigurno povezati sa njom vema sličnom.
Preporuke:
18
2
14
subota, 17 decembar 2011 17:59
Marko Gay
vladajući kapitalistički sistem. Sistem koji je surov, nemilosrdan, izopačen. Koji je na prvom mestu patološki, da bi zatim, kao takav, logično proizvodio „patološke slučajeve“.
Autoru verovatno nije simpatican sadomazohizam, cim se ovako teskim recima ostrvio na kapitalizam (koji naravno jeste sadomazohisticki).
Mislim da je to stvar ukusa.
Preporuke:
4
25
15
subota, 17 decembar 2011 19:08
Delić
U ime svetosti života, oni odlučuju da sebi oduzmu život. Znači, samoubistvo je posvećenje života (ubistvo iz životoljublja)?!
Da im život ionako ništa ne znači, ne bi ga sebi ni oduzeli. Ovo deluje zbunjujuće. Kao kada bismo rekli da neku vrednost čuvamo tako što je uništimo.
Zato je Ponjigera i njegovu porodicu gurnuo u smrt ne toliko on sam, koliko vladajući kapitalistički sistem. To je teško dokaziva tvrdnja (uspostavljanje uzročne veze između kapitalističkog sistema (makro nivo analize) i čina pojedinca je stari problem sociologije mentalnog zdravlja). To što je sistem manjkav, ne znači da treba odustati od borbe da se on učini humanijim (a samoubistvo jeste odustajanje). Drugo, zašto menjati ceo sistem ako on samo određene ljude čini ''patološkim slučajevima''? Na kraju, ako pokušate da opravdate ovaj čin sami sebi izbijate iz ruku argument o neophodnosti borbe (koja predstavlja proces, i to naporan i neizvestan) za promenu sistema.
Preporuke:
20
8
16
subota, 17 decembar 2011 19:32
Miloš
U proseku, oko četvoro ljudi se ubije svakodnevno u Srbiji pa (uglavnom) ne budu u vestima. Ovaj čovek je ubio dvoje--i to svoje dete i njegovu majku--pa tek onda sebe. Zato se o ovom slučaju toliko govori. Ali, takođe, iz istog tog razloga Ponjigerov čin ne može da se posmatra u okvirima Kamijevog pitanja i ne može njegova analiza da se svede na lamentiranje nad čovekom koji je "zaćutao i umirio se." Ponjiger je pre svega ubica, pa tek onda samoubica.Drugo, zapanjujuće je koliko daleko je Kalik spreman da ode iz pukih ideoloških razloga:Zato je Ponjigera i njegovu porodicu gurnuo u smrt ne toliko on sam, koliko vladajući kapitalistički sistemZar u tom trulom, surovom, stravičnom, izopačenom kapitalizmu ne postoji sloboda volje? Da li Kalik stvarno misli da postoji takav društveni sistem u kojem ljudi neće podizati ruku na svoje bližnje iz očajanja?
Preporuke:
10
18
17
subota, 17 decembar 2011 19:43
nele
Jovana Papan je pre svega kritikovala društvo koje razume, žali i opravdava ubicu, a potpuno zanemaruje njegove žrtve. Ko može naći opravdanje za Amerikance koji poubijaju decu po školama, ili Kineze koji ubijaju decu po vrtićima, pa na kraju ubiju i sebe? Verujem da ne može niko to da opravdava. Sve ubice bi onda imale opravdanja u nepravednom društu koje ih maltretira na neki način.
Drugo, psihijatrijska oboljenja su za zločince olakšavajuća okolnost, a ne uvreda. Odsustvo psihičkog poremećaja kod ubice koji ubije ženu i pokuša da ubije dete ga pred očima pravosuđa, ljudi, crkve i boga svrstava u red najgorih zločinaca.
Treće, srpski mediji podstiču struju koja opravdava ovakve zločine, nazivanjem ovakvih događaja "porodičnim tragedijama", a ne "zločinima u porodici", uvek je i ubica predstavljen i kao žrtva, a nikada ubicu ne nazivaju zločincem. Društvo i mediji treba da uvek imaju osuđujući ton prema ovakvim zločinima.
Preporuke:
14
12
18
subota, 17 decembar 2011 19:50
crtica et autor
Članak je vrlo dobar, ali vam je zaključak ideološki obojen. Bojim se da suviše olako sudite o ljudskim sudbinama, a upravo vam je to bio podmet koji ste pronašli u tekstu koleginice Papan. Stiče se utisak kao da biste opravdali ubistvo kada bi ono kojim slučajem bilo upereno protiv sistema koji kritikujete.
Citat: "Ako je već odlučio da nekog ubije, trebalo je da izabere drugu metu i u tom sukobu možda i herojski pogine".
To je već izuzetno ozbiljna tema. U odnosu na to vaš članak više liči na manifest, pre nego na iskren odgovor upućen Jovani Papan.
Preporuke:
9
23
19
subota, 17 decembar 2011 19:50
nele
Hvala Bogu, uživo nisam sretala ljude koji imaju opravdanja za ovo ubistvo. Ne želim ni da ih upoznajem.
Preporuke:
11
15
20
subota, 17 decembar 2011 20:58
fristajlo
I dalje sam mišljenja da je Jovana u pravu, i da je ovo "advokatisanje" jednom slabom čoveku samo alibi za sopstvenu slabost.
Oficir, koji treba da brani zemlju, da izdrži ono što običan čovek ne može, da poseduje snagu karaktera kojom će da predvodi druge, slabije- bacio se sa terase, jer mu je teško?
Nije ni čudo što izgubismo ratove...
Preporuke:
23
24
21
subota, 17 decembar 2011 21:31
el ninjo
najviše samoubistava bude u Finskoj,oni žive u prosperitetnoj zemlji pa opet se ubijaju
Preporuke:
11
13
22
subota, 17 decembar 2011 22:53
mali perica
Cek polako.
Koji je zlocin sistema, sto nije dobio stan?
Bezizlazna situacija? Sa 500evra sto je vise od proseka? Proseka za celu porodicu u srbiji.
Pobogu ljudi sta je vama.
Dobo je dete pod stare dane i umesto da se bori on je okoncao pricu?
Nudjeni organi na prodaju isl price, sta pricate vi?
Nije mogao da na 30 km od bg-a iznami kucu, zasadi bastu i gaji dete kao covek?
Mogao je kako nije mogao.
Teska vremena? Pa koja nisu bila teska? Ovde se jedino 70-tih zivelo normalno. Pre toga nije imao za sta pas da nas ujede, posle toga samo krize.
I uopste nije rec o kapitalistickom sistemu koji ga je navodno gurmuo vec o prethodnom tzv socijalizmu koji je vojnicki soj naucio i vaspitao da se stan dobija. Vecna je isla u sluzbu jer su ‘dobijali stanove’ i isli mladi u penziju.
50god i penzija od 50.000…
Ne mogu da verujem sta citam. Jovana jeste u pravu – nas mentalitet je da su uvek drugi krivi.
Preporuke:
23
18
23
subota, 17 decembar 2011 23:21
Jasna Simonović
Vaš tekst je izuzetan, hvala...veoma se slaže sa komentarom koji sam dala pri tekstu gdje Jovane...
Posebno osvrt na religiju...(Nedavno sam u meni dragoj crkvi naišla na molbu za priloge za izgradnju...A ja se "ubih" pišući da crkva pola treba da izdvaja za gladne)...
Mislim da je vaša kritika ipak prešla suviše na osudu gde Jovane jer treba razumeti "bes" koji ponekad zatre dobru nameru, a sve u cilju da se problemi reše što pre...
U osnovi besa verovatno je strah da "pošast" ne zahvati i nas...ili nemoć da se pogleda u oči činjenici da "svakoga može sve da snadje u životu"...
Kažu da je u osnovi samoubistva neizdrživ bol...
Možda je prvi korak u ozdravljenju društva ne činiti drugima bol...
A ja vašoj sestri želim da što pre dobije stan...
Da li je Srbija podnela tužbu za osiromašeni uranijum kojim smo gađani? Da li je JNA podnela tužbu za 42 vojnika koji su mučki ubijeni u Sloveniji?
Preporuke:
12
8
24
subota, 17 decembar 2011 23:36
3 – 1 ~ 1
U ovom slučaju je najverovatnije bilo porodične patologije pri čemu nedužno dete nije imalo izbora. Psihijatrija kao nauka bi najbolje objasnila samoubistvo kao takvo ili ono kolektivno(porodično). Osoba, samoubica je bolesna. Bolesnom treba pomoć. Neukazivanje pomoći ili neprepoznavanje bolesti je ključni deo (potencijalni samoubica obično šalje apele koje u ovakvom ambijentu nema ko da čuje - problem nametnute otuđenosti proizašle iz ukupne osiromašenosti, ne samo materijalne nego i one duševne). Postoje i „samoubistva“ iz altruističnih motiva ili iz razloga „viših vrednosti“ (major Tepić, Stevan Sinđelić...koja se knjiže kao herojstvo jednog naroda čiji junaci se nemire s agresijom i gubitkom slobode naroda kome pripadaju).
Preporuke:
10
3
25
subota, 17 decembar 2011 23:37
3 – 1 ~ 1
Samoubistva u današnjoj Srbiji su dijagnostička, društvena kategorija za morbidan ambijent koji je nametnut ovom narodu stalnom porobljivačkom, dvodecenijskom neprijateljskom, spoljašnjom akcijom. To je naš problem. Tu je i šansa za našu unutrašnju intervenciju samo je potrebno da se to proglasi za prioritet. U Srbiji treba afirmisati dobrog čoveka a ne roba. A ne da se, naočigled svih, zamenjuju ponašanja, afirmišu neprirodnosti za ovaj narod („parade ponosa“...) dok se vapaj običnog u beznadežnoj situaciji gura u stranu i koji vapaj sutra obično završi na naslovnoj strani kao tragični specijal ili tiražno iznenađenje.
Preporuke:
8
3
26
subota, 17 decembar 2011 23:38
3 – 1 ~ 1
Od političara se može čuti: mi možemo, mi hoćemo, mi moramo bezalternativno ali je očigledno da postoji diskrepanca u tome što euforični političari (pozicijom i, ili, otuđeni od realnog) ne vide da njihovu politiku narod ne može da isprati. Taj momenat neprepoznavanja kako diše društveni organizam je često dokaz lošeg političkog vođenja ili primoranosti na takvo vođenje. Mislim da je kod nas ovo drugo u pitanju. Ono prvo bi govorilo da smo kao narod nesposoban da stvori kompetentnu političku elitu i društvenu organizaciju upriličenu čoveku, što u stvari neprijatelj sve vreme želi da dokaže pa se šarenim lažama i ucenama nudi kao „spasonosni“ tutor.
Preporuke:
6
4
27
nedelja, 18 decembar 2011 03:32
3 – 1 ~ 1
G. Papan je u pravu, u jednoj dimenziji koja ne treba da opravda motive za odluku da se desi ovakva porodična tragedija (očigledno je da je „domaćin kuće“ oboleo). G. Kalik je u pravu kada pominje ambijent u kome se izrode ovakve bolesti. Gospodine Kalik, samoubica koji je uludo gurnuo porodicu nije ludak već bolestan čovek kome je intervencija medicine možda mogla da pomogne. Čovek je oboleo (zbog fatalistične fiksacije – izgubiti „samo“ STAN tamo gde su mnogi autohtoni Srbi izgubilili porodice nije zdrava referenca) jer je ipak imao životnu alternativu za sebe i porodicu pod uslovom da je u ovoj priči cilj: porodica! Zašto intervencija društva ovde nedostaje? To su glavna pitanja srpskog društva danas. Otvoriti ovo pitanje je srž svih pitanja jer inicira kaskadu društvenih promena i opredelenja za danas i za u buduće.
Preporuke:
5
7
28
nedelja, 18 decembar 2011 03:38
Ultravisitor uno
Ne razumem zasto je ovaj osvrt na porodicnu tragediju ideoloski obojen, kako to neki komentatori navode u svom kritickom osvrtu na autorov clanak. Niko normalan ne podrzava bilo koji oblik ubistva pa ni samoubistvo. Tacno je da je cela porodica zrtvovana, i da je dete srecom prezivelo, ali ostaje nejasno ko je inspirator ili kreator tragicnog cina. Ne mogu da razumem da jedna policijska rekonstrukcija u drzavi takozvanoj Srbiji moze biti kompetentna, bez obzira na njen sadrzaj. Ako cemo o ljudskim slabostima onda se radi zaista o slabosti jednog coveka koji nije uspeo da se izbori sa svojim teskim zivotom. Pitanje je samo koliko je i njegova supruga bila spremna za borbu za zivot. Ako je on prvo ubio zenu i dete onda je dvostruki ubica. Medjutim, vracam se na pricu o sistemu jer je ona centralna u ovom tekstu. Covek je prozvao kapitalizam uopste. Mnogi su se osetili uvredjenim i prigovorili na ideolosku obojenost clanka.
Preporuke:
5
4
29
nedelja, 18 decembar 2011 03:44
3 – 1 ~ 1
U tekstovima G. Papan i G. Kalika prepoznajem dobru nameru rodoljubivog i humanog aktivizma ali bih dodao da ovaj slučaj ipak pripada uskoj struci koja očigledno nema snage da se izbori sa svim izazovima koje ovo, novo vreme proizvodi u izobilju(kako će srpska psihijatrija da odgovori na nametnutu epidemiju narkomanije, alkoholizma, kockarskih...zavisnika koje sve, pre ili kasnije vode u nesreću, u samoubistvo?). Ambijent je stvoren i nekritički uvezen od spolja pod firmom evropejstva i avangardnosti, oslobađanja od (pazi ovo!)„sopstvenih tradicionalnih stega“. Ovo se, palijativno, kozmetičkim političkim naporom, neda urediti. Srbija treba da promeni državni egzistencijalni stav. Problemi su identifikovani i već su upola rešeni za pametne, poštene i odgovorne. Treba bolna akcija uz saučestvovanje celog društva. Bar ćemo znati da je ovaj put bol, bol dobronamernog puta a ne onog bombarderskog, zlikovačkog koji je doneo epidemiju samodestrukcije ovom narodu pod sloganima bezalternativnosti.
Preporuke:
4
1
30
nedelja, 18 decembar 2011 03:48
Učkur Čakširski
Kako došlo tako prošlo.
Preporuke:
1
3
31
nedelja, 18 decembar 2011 03:53
Ultravisitor due
Medjutim, da li je ideoloska obojenost podrzavati kapitalisticki sistem? Koja je dobrobit podrzavati sistem koji u osnovi ima eksploataciju slabijeg. Neko ko tezi da opstane u kapitalistickom sistemu a da ne bude eksploatisan, mora biti jak, finansijski podmazan, imati nasledje ili kriminalni dosije koji vise nije aktuelan jer je u medjuvremenu postao biznismen. A postao je biznismen jer je ceo sistem korumpiran, placena je policija i politicki establisment, dobro je i njima i onome ko je jak. Zakon vazi samo za slabije. Zalosno je da ljudi koji imaju casti i pameti mogu verovati da jedan takav sistem moze imati dusu ili ljudsko lice. U svakom slucaju, ono sto je poenta teksta je to da je u Srbiji najcrnji moguci mrak i svi oni koji nemaju dovoljno snage da sacekaju dolazak svetlosti, koju vise niko nema na vidiku, mogu imati jako losih pet minuta. A to sto se ubijaju u Finskoj nije zbog standarda nego zbog smisla o kojem je pisao Dostojevski.
Preporuke:
8
1
32
nedelja, 18 decembar 2011 10:43
Mario Kalik
@ Starac Milija
Da ste pažljivije pročitali tekst, shvatili biste da ja i nisam rekao da samo imovinska situacija, tj. materijalna baza, rešava problem. Štaviše, eksplicitno sam rekao da tek s obzirom na celinu društvenog sistema možemo razumeti ovu tragediju. A deo sistema je i njegova nadgradnja, vladajući sistem vrednosti (ideologija), tip i kvalitet međuljudskih odnosa, (ne)postojanje Smisla. U potpunoj napuštenosti pojedinca od strane države koja bi u krajnjem ipak trebalo da ga štiti i o njemu brine, u odsustvu elementarne ljudske empatije i solidarnosti, jednom rečju, u kolektivnom gubitku altruističnog Smisla društva i života kojem danas i ovde prisustvujemo, ovakve tragedije postaju vrlo verovatne i očekivane. Uostalom, zašto ih u toj meri nije bilo u ranijim sistemima ako sistem s tim nema nikakve veze?
I nije reč samo o jednoj nesreći, hiljade ljudi je u ovom sistemu unesrećeno i upropašteno. Ova nesreća je samo tragičnija i simptomatičnija od ostalih.
Preporuke:
9
1
33
nedelja, 18 decembar 2011 10:45
Mario Kalik
@ Starac Milija
Njena ogoljena tragičnost samo ogoljuje zločinačku prirodu sistema koja nam mahom nije sasvim vidljiva. I zato izaziva ovakvu pažnju i reakcije javnosti.
I koliko, po vama, još samoubistava, ubistava i drugih porodičnih tragedija treba da se desi da bismo imali pravo da izvodimo generalne zaključke o sistemu? Koliko još mrtvih i obogaljenih treba prineti na njegov oltar da bismo konačno priznali sebi da je do srži zloćudan i neljudski? Naravno, najlakše je, ali i najnaivnije reći to su samo pojedinci i pojedinosti, to nema veze ni sa čim ostalim, reč je o pukim bolesnicima i bezosećajnim bićima. Ali, zašto ima toliko bolesnih i bezosećajnih, svakako više nego ranije? Ne radi se o tome da većina (naizgled) nije takva, već zašto ima toliko ovih "drugih". Sociologija i socijalna psihologija na to može dati odgovor, a ne prizeman, "zdrav" razum na koji se oslanjate. Još je Emil Dirkem pokazao da stepen samoubistva raste u društvima koja gube unutrašnju koheziju, tj. solidarnost.
Preporuke:
9
2
34
nedelja, 18 decembar 2011 11:10
Mario Kalik
@ Ludak
Hvala na pozitivnoj oceni i komentaru. Lepo ste objasnili naivnost preovlađujuće, stereotipne predstave o "ludima" i "normalnima".
Što se tiče vaše primedbe, ja i nisam rekao da su npr. atentati (najbolje) rešenje, već da AKO je već odlučio da nekog ubije, bolje da je naciljao nekog drugog, nekog upečatljivog predstavnika zločinačkog i tlačiteljskog sistema. Ne treba imati iluzije. Kad imate posla sa sistemom koji na razne načine UBIJA ljude, gurajući ih u neizlečive bolesti, psihička rastrojstva, samoubistva (ili ovakva porodična ubistva), pa i teška razbojništva i slično (i tu je odgovornost sistema pozamašna, a ne tek "običnih razbojnika"), i KAD ostale, "neradikalne" mere ne daju rezultate, morate biti SPREMNI i na to da u samoodbrani ubijete nekog na onoj drugoj, neprijateljskoj strani. Ne kažem, dakle, da to treba sasvim uključiti u borbu, već da se to NE SME SASVIM ISLjUČITI.
Preporuke:
10
2
35
nedelja, 18 decembar 2011 11:18
Ruzica Vujovic
Odgovornost za ubistvo i pokusaj ubistva je kod ubice, nikako kod "drustva" i "sistema". Ovu odgovornost umanjuje eventulno okolnost da je ubica bio dusevno bolestan, o cemu postoje indicije. Jovana Papan osudjuje sa punim pravom nesuvisle reakcije na ovaj cin.Porodica o kojoj je rec bila je iz Bingule, idilicnog sela u Sremu. Imali su tamo kucu, ogromni prostor, nesto zemlje, rodbinu. To je mnogo vise nego sto imaju, recimo, siromasni iz Londona. Necu da budem licna, ali ja sam nedavno u susednom selu kupila kucu. Ovde je raj za decu (i odrasle). Ljudi su dobri i solidarni. Nisu bogati, ali imaju svega.
Preporuke:
7
7
36
nedelja, 18 decembar 2011 11:23
Jasna Simonović
Kada je pre nekoliko godina nekada uspešni privatni biznismen Darko Marić koga je JAT finansijski uništio, što je imalo nesagledive posledice po njegovu porodicu, ušao u rezidenciju predsednika Srbije sa bombom nameravajući da se tamo ubije, smešten je u zatvor...i naravno tretiran je kao "ubica"...a ne kao samoubica u nameri...
Njegovu su maloletnu ćerku kasnije novinari intervjuisali i ona je otprilike jedina stala uz svog oca...
O ovome sam tada napisala članak koji je objavljen na nspm-u...http://www.nspm.rs/komentar-dana/na-rubu-pameti.html...Poslala sam ga i na kabinet predsednika...
Nisam čula da je iko pomogao da se reši uzrok koji je doveo da čovek dođe u bolesno stanje...
Preporuke:
8
0
37
nedelja, 18 decembar 2011 11:59
Mario Kalik
@ Marko Radovanović
Niste me dobro razumeli. Naravno da nije izvršio samoubistvo (samo) zato što je bio ateista (to nije ovde ni bitno). Već da je u društvu u kome se ne samo razgrađuje vera u Boga, već i vera u čoveka (druge ljude) i Čoveka, ovako nešto što je učinio Ponjiger vrlo moguće. Ako niste znali, postoji i ateistički humanizam, a ne samo teistički (pitanje koliko je ovaj drugi istinski humanizam).
Niko ga nije sprečavao da veruje u Boga? A zašto bi morao da veruje u Boga? Samo zato da ne bi izvršio samoubistvo? Da bi imao utehu ili izbegao Božju kaznu (samoubistvo je greh)? A šta ako Bog, odnosno zagrobni život, uopšte ne postoji, drugim rečima, šta ako su ta uteha i taj strah lažni, neosnovani? Šta ako onda besmisleno ili kukavički trpi i pati u ovom životu? Zašto bi to bilo časnije od nepristajanja na takav ponižavajući život? Zašto bi život čoveka koji nema nikakav ideal, već samo živi da bi preživeo, bio vredniji od onog koji na takav mizeran život ne pristaje?
Preporuke:
7
2
38
nedelja, 18 decembar 2011 12:00
Mario Kalik
@ Marko Radovanović
I nemojte ovu tragediju da iskorišćavate za lične svrhe, tj. za dokazivanje vaše privatne vere u Boga. Sin mu se rodio zahvaljujući njegovoj izuzetnoj borbi i naporima, a to što je preživeo, neka mišljenja kažu da je uzrok tome način na koji ga je držao, da ga je ipak na neki način želeo zaštititi. Zato je ova tragedija mnogo složenija nego što vi i, na žalost, mnogi drugi ovde prikazuju.
Samoubistvo zbog devojke je stvar INDIVIDUALNE psiho(pato)logije, a samoubistvo Ponjigera SOCIJALNE. Kontekst je bitno drugačiji, pa su i okviri tumačenja bitno različiti. A to što vaš drug nije ubio npr. devojku, možda je samo zato što mu nije bila žena. Emotivne veze između muža i žene su drugačije, pa i čvršće. Zato prilikom pucanja jednog čoveka često strada i ono što je s njim u dubljoj vezi. Naročito ako mu se postavi ručak na sto. Upravo to može biti okidač. Ali treba imati intelekt koji može da prodre tako duboko da to razume...
Preporuke:
9
2
39
nedelja, 18 decembar 2011 12:11
Mario Kalik
Marko Radovanović
U krajnjoj liniji, ako nekome smeta ovakvo društvo, trebao bi da se aktivira i krene u nekakvu borbu protiv poretka, a ne da se samosažaljeva, jer tako niti će ga promeniti, niti će njemu lično biti bolje.
Ko se to ne bori ili nije borio protiv poretka, ko se to samo sažaljeva? O kome to pričate?
Smeta li vama uopšte ovo društvo? Po intonaciji bi se reklo i ne nešto previše. Naravno, kad sebe ubedimo da će sve nepravde i patnje biti iskupljene na "onom" svetu, na svaku "ovozemaljsku" nepravdu možemo gledati mirno, spokojno, sa distance.
A ako grešim, ako biste se i vi aktivnije borili na "ovom" svetu, kako onda da se borimo protiv poretka i kako ćemo ga promeniti? Da samo verujemo u Boga? Ili kuckamo ovakve komentare po tastaturi?
Preporuke:
10
1
40
nedelja, 18 decembar 2011 12:21
Tomislav Milanović
Bez namere da kudim ili hvalim bilo koga. Jovani Papin u svakom slučaju hvala što je pokrenula jednu ovakvu temu. Hvala i gospodinu Mariu što je na neki način uočio propuste navedene autorke. Šta ćete, ko radi, taj i greši, tako je to u životu. Ono, što bih ja dodao, a što na neki način posebno zabrinjava, to je, da smo mi kao društvo proizveli jedan vrlo bolestan i poremećen ambijent. Iz takvog ambijenta nastaju bolesni i poremećeni ljudi. Još tragičnija stvar je, da se u smislu hospitalizacije i humanog odnosa prema tim ljudima skoro ništa značajno ne preduzima. To je najtužnija činjenica. Da ne idemo dalje, najbanalniji primer je ponašanje ljudi u saobraćaju. Tu ćete videti sve i svašta i na osnovu toga zaključiti na kom smo psiho nivou. Na državnoj televiziji trebalo bi da imamo bar jednu emisiju koja će se ozbiljno baviti ovim problemima. Nažalost, svedoci smo vremena u kome živimo i ono što svakodnevno pratimo u raznoraznim medijima nikako ne može da nas ohrabri.
Preporuke:
3
0
41
nedelja, 18 decembar 2011 13:04
Mario Kalik
@ Delić
Da biste razumeli samoubistvo, morate da razmišljate dijalektički, a ne zdravorazumski. Zato je to, kako reče Kami, ozbiljan filozofski problem. Ako ne želite da se uzdignete na taj nivo, ja vam tu ne mogu pomoći...
Život je svet, što znači da treba da ima neku višu vrednost od pukog preživljavanja. Kada ta vrednost izostane, kada se život svede samo na puko preživljavanje, oni koji životu pridaju veću vrednost (cenu) dolaze u situaciju da mogu da izvrše samoubistvo. Oni u ime svetosti života ne pristaju na svoj aktuelni život koji je tu svetost izgubio, koji je oskrnavljen i degradiran. A oni kojima život ne znači ništa više od pukog preživljavanja sebi ne oduzimaju život sve dok mogu da prosto samo prežive. Danas je sasvim retko da se uopšte ne može preživeti. Uvek ima otpadaka po kontejnerima i dobrih ljudi koji će siromahu udeliti neki dinar. Imamo li pravo da to zahtevamo od svakog čoveka, da pristane da postane pas ili prosjak?
Preporuke:
9
1
42
nedelja, 18 decembar 2011 13:06
Mario Kalik
@ Delić
Kažete da je teško dokaziva uzročna veza između kapitalizma i čina pojedinca. Pa ja i ne govorim o pukom pojedincu, već o pojedincu koji zapravo simboliše stradanje mnogih drugih u ovom sistemu. Mnogi se u ovom sistemu ubijaju, ubijaju svoje supružnike, pa i decu, non-stop se o tome izveštava. Ako to nema nikakve veze sa kapitalizmom, zašto toga ima daleko više u kapitalizmu nego u drugim društvenim sistemima? Zašto npr. toga nije toliko bilo u socijalizmu, već se zahuktava sa "tranzicijom"?
Generalno je problem većine komentatora ovde što, na žalost, kako bi rekao Hegel, od pojedinačnog drveća ne vide šumu. Tj. ne vide dalje od svog nosa, od onoga što im je pred očima. A treba ići šire i dublje, do same šume kao celine. Šuma je sistem koji nije, kako vi mislite, prosto manjkav. On je, naprotiv, truo do srži i ne može se humanizovati. On se mora zato u srži promeniti, iskoreniti, napustiti, da bi humanitet uopšte postao moguć.
Preporuke:
7
3
43
nedelja, 18 decembar 2011 13:06
Mario Kalik
@ Delić
"Zašto menjati ceo sistem ako on samo određene ljude čini "patološkim slučajevima"? Kao što rekoh, a koliko to još "patoloških slučajeva" treba da se desi da bismo shvatili da je reč o zločinačkom sistemu, a ne o pukim "slučajnim" pojedincima, i da bismo počeli da radikalno menjamo takav sistem? Drugo, nije reč samo o manjem broju "slučajeva". I mi "normalni" smo na drugi način patološki. From je govorio o patologiji "normalnog". Patološki je biti "normalan" u ovom sistemu, konformirati se sa njegovom patologijom, ne prepoznavati je kao patologiju. Npr. ignorisati ovakve tragedije, relativizovati ih, čak napadati ostrvljeno žrtve (Ponjigera) umesto dželata (sistem).
Ponavljam po ko zna koji put, nigde nisam rekao da je Ponjigerov čin opravdan. Samo pokušavam da ga dublje razumem, a ne da se prepuštam površnosti i plitkoumnosti. I kada bi se većina nas borila protiv sistema kao što se on dugo vremena borio, verovatno do ove tragedije ne bi ni došlo. Toliko o tome ko se i kako bori.
Preporuke:
10
3
44
nedelja, 18 decembar 2011 13:12
Marko Radovanović
@Mario Kalik
Nisam imao nameru da odgovorim, ali ipak sam rešio čisto da ne bi ispalo da sam odćutao.
Dakle, ispada zato što nemam razumevanja za ovakav potez g. Ponjigera i slične, da branim ovaj sistem, dok je stvar upravo suprotna - ovaj sistem će se održavati dok god se ljudi poput njega budu "samoeliminisali" (ne nužno samoubistvom, već i apatijom, nedostatkom volje za nekakvu akciju i sl.) čime će se procenat onih koji su svesni poražavajućeg učinka ovakvog društva smanjivati u korist onih koji ovakav sistem održavaju.
Kakvo je to sad pitanje zašto je MORAO da veruje u baš u Boga? Nije morao, mogao je da veruje u bolje sutra, u svog sina, u svoju porodicu... Nebitno. Ali nije.
A u onom delu sam pričao o Ponjigeru i sličnima (valjda je bilo očigledno) što je, mislim, bilo očigledno.
Preporuke:
4
2
45
nedelja, 18 decembar 2011 14:21
duga himna
nedelja, 18 decembar 2011 11:00
Mario Kalik
Samoubistvo zbog devojke je stvar INDIVIDUALNE psiho(pato)logije, a samoubistvo Ponjigera SOCIJALNE. Kontekst je bitno drugačiji, pa su i okviri tumačenja bitno različiti.
još mislim da bi bilo vrlo značajno istaći da, (prema poznatim podacima) strašnom samoubistvu nije bio razlog svađa, što bi ga opet svrstalo u neki drugi kontekst.
Preporuke:
0
1
46
nedelja, 18 decembar 2011 14:58
Pitalica @ Autor @ Ludak
Gospodine Kalik, u vašem odgovoru upućenom komentatora koji se potpisao kao Ludak napisali ste sledeće
:"AKO je već odlučio da nekog ubije, bolje da je naciljao nekog drugog, nekog upečatljivog predstavnika zločinačkog i tlačiteljskog sistema".
Sa kojim pravom vi odlučujete koga i kada je ispravno ubiti. Ko je taj ko treba nekoga da ubije. Neko drugi ili Vi?
Dakle Vaše revolucinarne ideje sačuvajte za sebe ili se sami latite oružja pa krenite u svoju borbu, ali budite sigurni da ćete naići na isti takav odgovor sa druge strane.
To na šta Vi indirktno pozivate je vrlo opasno.
Gospodine Kalik, vi ste levičar i to što ste intelektualac ne daje Vam za pravo da pozivate narod da gine za ideje koje Vi smatrate ispravnim. Suviše puta su se u istoriji pokazale jednako pogubne kao i kapitalizam koji kritikujete.
Preporuke:
11
10
47
nedelja, 18 decembar 2011 15:18
Ružičasti panter @Mario Kalik 18 dec. 12:04
To je suština. Sjajan komentar.
Preporuke:
7
1
48
nedelja, 18 decembar 2011 15:41
Mario Kalik
@ Miloš
"Ponjiger je pre svega ubica, pa tek onda samoubica". Jedna misao kaže: "Ako ubiješ jednog čoveka, onda si ubica, ako ubiješ milione, onda si osvajač, ako ih pobiješ sve, onda si Bog". U ovoj ironičnoj sentenci vidimo kako veličanstvenost nekog zločinca raste sa masovnošću njegovih ubistava. Tako i ovde. Ponjiger je čista mizerija, ali ne i sistem koji je krvav do guše. Ovo prvo nam je neposredno vidljivo i naizgled nepobitno, ali za ovo drugo se već treba misaono potruditi. Mnogi, na žalost, ne žele da učine taj korak.
Drugo, ne idem ja "toliko daleko" (pa pripisujem odgovornost za ovu tragediju sistemu) iz "pukih ideoloških", već iz ljudskih razloga. Odnosno, nisam ja protiv kapitalizma jer sam "zarobljenik svoje ideologije", već sam ja "zarobljenik svoje ideologije" jer sam protiv kapitalizma. Kako je moguće ne biti protiv sistema u kojem se ovakve tragedije neprestano dešavaju?!
Preporuke:
9
3
49
nedelja, 18 decembar 2011 15:43
Mario Kalik
@ Miloš
Koliko slep i ograničen treba biti pa ne shvatiti da nešto nije u redu sa samim tim sistemom, a ne samo sa "pojedincima" koji u njemu stradaju na ovaj ili onaj način? Ja sam protiv kapitalizma jer nije moguć kapitalizam sa ljudskim licem. Zato ni "najbolji" kapitalizam nije rešio problem čovekovog otuđenja. Navedeni primeri Švajcarske i Švedske koje prednjače po broju samoubistava najbolje ilustruju ovu oporu istinu.
Lepo što ste spomenuli taj mit o slobodi volje. Naravno, u kapitalističkoj ideologiji svi smo mi slobodni da budemo i učinimo ovo ili ono. Problem je "samo" u tome što, kad se spustimo u kapitalističku stvarnost, takve slobode bivaju obične himere za one koji su na društvenoj margini, odnosno dnu. Oni rade ono što ne žele, a žele ono što ne rade. Ponjiger je želeo život dostojan čoveka za sebe i svoju porodicu, a ubio je i sebe i svoju porodicu. Stepen slobode volje opada srazmerno opadanju položaja na društvenoj lestvici. Na dnu se verovatnoća približava nuli...
Preporuke:
11
3
50
nedelja, 18 decembar 2011 15:57
netačno @ Mario Kalik - nedelja, 18 decembar 2011 14:43
Citat: Stepen slobode volje opada srazmerno opadanju položaja na društvenoj lestvici. Na dnu se verovatnoća približava nuli...
Na stepenu koji vi pominjete sužena je sloboda izbora, ali ne i sloboda volje.
Preporuke:
4
7
51
nedelja, 18 decembar 2011 15:58
Marko Radovanović
@Mario Kalik
Sve to što ste napisali o neo-liberalnom kapitalizmu jeste istina, nemam ja nameru da protivurečim nečemu što je očigledno (uostalom, pogledajte moje komentare na tekst gđe Papan).
Ali, samoubistvo je individualna stvar, i ne može nikakav spoljni sistem da bude "kriv" za to. Sa druge strane, ako hoćete da kažete da su ljudi sa margine skloniji tome u ovakvom društvu, i tu ste u pravu, nema sumnje, ali tako nešto je uvek stvar individualnog izbora - ili ćete se ubiti, ili nećete. Što se tiče mog druga kojeg sam pomenuo, to nije bilo slučajno; samoubistvo uvek ima veze sa nekom IDEALIZOVANOM SLIKOM o tome kako naš život treba da izgleda, bilo da se radi stanu, većoj plati ili voljenoj osobi.
Kad se to ne dobije, da li to zaista znači da nam je takav život nepotreban, ili da smo previše hteli, ili da nismo zaslužili, ili da je sistem nepravedan? Svašta je moguće, ali čak i da je ovo zadnje u pitanju, zašto bi neko kažnjavao sebe ako je on najmanje kriv za svoju situaciju?
Preporuke:
3
3
52
nedelja, 18 decembar 2011 16:13
Mario Kalik
@ Pitalica
A sa kojim pravom vi zabranjujete nekome da ubije u samoodbrani? Sa kojim pravom vi odlučujete da taj treba pre da bude ubijen? To na šta se vi indirektno pozivate je vrlo opasno. To je poziv na ropstvo i spremnost da te ubiju samo zato što, zaboga, ti "ne smeš" da ubiješ. Ubice smeju da ubijaju, ali ti ne smeš da ubiješ ubicu. Zaista, briljantna mudrost!
Ja neću da čuvam svoje revolucionarne ideje za sebe, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što ni vi ne čuvate svoje kontrarevolucionarne ideje za sebe. Da čuvate, ne biste ovako reagovali. A ja ću uvek, dok sam živ i dok imam snage, reagovati na takve reakcionarne ideje koje ljude prepuštaju tlačenju i pogibelji u ime "svetosti" i "nepovredivosti" života. Kao da život potlačenih i ubijanih u vašem kontrarevolucionarnom sistemu nije takođe svet i nepovrediv...
Preporuke:
9
5
53
nedelja, 18 decembar 2011 16:18
Mario Kalik
netačno @ Mario Kalik - nedelja, 18 decembar 2011 14:43 Citat: Stepen slobode volje opada srazmerno opadanju položaja na društvenoj lestvici. Na dnu se verovatnoća približava nuli...
Na stepenu koji vi pominjete sužena je sloboda izbora, ali ne i sloboda volje
Nije šija, nego vrat. Imam slobodu da biram samo ono što ne želim. Odnosno, nemam slobodu da biram ono što želim. Zaista, neokrnjena i neograničena sloboda volje!
Preporuke:
10
2
54
nedelja, 18 decembar 2011 17:09
Pitalica @ Mario Kalik
"Nije šija, nego vrat. Imam slobodu da biram samo ono što ne želim. Odnosno, nemam slobodu da biram ono što želim. Zaista, neokrnjena i neograničena sloboda volje!"
E upravo tu grešite, sloboda volje se upečatljivo manifestuje upravo onda kada biramo život koliko god on loš bio. Dakle, ja biram život iako mi teško pada sva njegova surovost. To je ono o čemu je pisala Jovana Papan.
Vi možda ne možete da ostvarite ono što želite, ali imate slobodu da to birate i da živite u skladu sa svojim željama kako bi ih nekada možda u budućnosti ostvarili.
Na tom primeru otcrtava vaš revolucionarni karakter. Hoću sad i hoću sve.
Da ne bude zabune. Ja se skoro u potpunosti slažem sa vašom kritikom kapitalizma, ali se ne slažem sa rešenjem koje vi nudite.
Hvala vam što redovno odgovarate na kritike.
Lično sam prisustvovao jednom samoubistvu. Verujte, da se takvi postupci vrlo teško mogu objasniti. Izuzetno su van vremenski i vanprostorni.
Srdačno V.N.
Preporuke:
7
5
55
nedelja, 18 decembar 2011 17:17
iz_Holandije
Gospodine M.Kalik hvala na ovom clanku, cisto zato sto sam bila zapanjena clankom J.Papan- i jos vise tadasnjim komentarima! Covek se precesto laca prelako,osuduje..zasnovanih na cemu?Ne bih ja Kamija,ali samoubistvo je uistinu tema za sebe!
Kada ovo ispisujem, svesna sam, da sam majka,jos uvek,mrtvog sina, jedinog deteta- o samoubistvu sam toliko puta razmisljala, toliko puta..mozda i zelela..ali kao sto vidite tu sam-iz prostog razloga sto ja SEBI nisam dala zivot, niti imam pravo da ga uzmem!To, je MOJE religiozno postojanje, ali da istovetno mogu da razumem da covek koji zivi neke druge 'vrednosti'vise ne moze, ne damu se i kvrc- je realnost, i razumem; Srbija prolazi, kroz jezivu fazu, koju NE RAZUME, ni kamo ni zasto? Kapitalizam,-potrosacka himera- za koju nije vazno KO trosi( ako se pedest bace kroz prozor..ostaje jos 5000 koji ce da trose)je uistinu ubica svoje dece,SRBE je kroz celu istoriju spasavalo 'srpstvo'korporativnost, sada se raspada;
Preporuke:
9
3
56
nedelja, 18 decembar 2011 17:30
iz_Holandije
Ne,nije Srbija jos dosla do drustva u kome ja zivim- zato sto ste do Boga posvadani- i koliko god idiotski zvucalo JOS uvek zivite- strasno dolazi tek kada SVI manje vise isto mislite!A, u meduvremenu 'koletararna steta'samoubistava, samodestrukcije,samomrnje,samo....se nastavlja; malo sam se samozagubila,odlutala od teme..mislim da, Gospode Boze, svi su u pravu, naravno, da ziveti TAMO nije lepota ALI baciti (se)dete KAKO je to moguce?
Za to mora da postoji VISE nego sto ja mogu da razumem;zato bih rade da svi bar trenutak zacutimo, i kazemo: ne do Bog! A, posle toga radimo, radimo i VOLIMO!
Preporuke:
3
2
57
nedelja, 18 decembar 2011 17:43
Mario Dražić
Pretpostavljam da stav Jovane Papan o tome da osudi samoubistvo proističe iz dogmatskog stava Crkve da je samoubistvo zločin. Ako je tako, nije dobro da jedan savremeni autor kog i sam cenim, nekritički gleda na stavove zvanične Crkve, posebno zato što u njima ima zaista vrlo mnogo spornih i, najblaže rečeno, zastarelih. Naročito je za SPC karakteristično da teško prihvata novija saznanja nauke, a pogotovo društvenih nauka, mada čak i prirodnih. Na primer, setimo se da je SPC tek pedesetih godina prošlog veka priznala da je Zemlja okrugla. Zamislite koliko će joj trebati da se zapita nad filozofskim pitanjem samoubistva...
Preporuke:
2
10
58
nedelja, 18 decembar 2011 18:14
Šanga
Briljantan komentar.
Ubeđen sam da bi autor imao šta da kaže (napiše) na temu - šta preduzimati da se izgradi sistem za ljude? Ko, kada, kako?
Preporuke:
6
1
59
nedelja, 18 decembar 2011 18:38
Delić
@Mario Kalik
Uvaženi gospodine, ja, zapravo, smatram da čovek mora da razmišlja svojom glavom (a kako drugačije), pa mu tu određenje 'dijalektički' ili 'zdravorazumski' niti šta dodaje niti oduzima. Ukoliko grešim, izvinjavam se što se moj duh još nije vinuo do tog nivoa spekulativnosti. Život je ili svet (činjenica?), ili takav treba da bude (normativno)? U ime svetosti života, ja ukidam život i njegovu svetost?! Pošto ogroman broj ljudi u ovoj državi poslednjih 20 godina preživljava (tu ubrajam i sebe), da li to znači da mi (koji se još nismo ubili) pridajemo manju vrednost životu od onih koji su to već učinili? Ja nisam rekao da kapitalizam ni na koji način ne utiče, već da je teško utvrditi direktnu kauzalnu vezu (bez uzimanja u obzir brojnih posredujućih činilaca). To što je takvih praksi bilo manje u socijalizmu ne znači samo po sebi da je to bio bolji sistem, inače bi neko mogao prigovoriti da je ratno (vanredno) stanje još bolji (poželjniji) 'sistem', jer je tada stopa samoubistva najniža.
Preporuke:
4
3
60
nedelja, 18 decembar 2011 19:01
Delić
@Mario Kalik
Ako smo svi na neki način 'patologizovani' (u većoj ili manjoj meri), pitam se odakle potencijal za sveobuhvatnu promenu sistema (koji je potpuno dehumanizovan). Kao što ne mislim da je socijalizam bio sistem bez dobrih strana, tako ne mislim ni da je kapitalizam u celini rđav. Što se tiče Hegela, ja mogu da kažem da postoji i druga krajnost - da se od šume ne vidi bogatstvo drveća.
Svako dobro.
S poštovanjem,
D.
Preporuke:
2
3
61
nedelja, 18 decembar 2011 20:31
Marko Radovanović
@Delić
Upravo tako.
Preporuke:
0
3
62
nedelja, 18 decembar 2011 21:49
3 – 1 ~ 1
Sistem itekako ima uticaja na broj samoubistava. Sistem može biti moćan, manje moćan ili nemoćan. Pravedan ili manje pravedan. Sistem utvrđuje pravila. Pravila mogu biti humana, manje humana ili nehumana (ropska). Da li svaki pojedinac može da odgovori svim pravilima svojom voljom? Da li svaki pojedinac ima isti vitalni energetski kapacitet ili potencijal? Ova nacija je na 13. mestu u Evropi po broju samoubistava(izvor „Politika“)! To je alarm! To govori da postoji „novo“ što je ovaj narod promenilo. To „novo“ je agresivno od spolja prema pojedincu kome je promenjen ambijent za „biti čovek“ (spoljašnja agresija, promena sistema pod silom te agresije i na kraju proizvod – suicidalna epidemija). Ili se u Srbiji desila „samoubilačka generacija“ pa eto, nikom ništa? Ko je ovom narodu nametnuo višegodišnju, propagandom sejanu krivicu? Ovom narodu se otima, krade bukvalno sve! Ubica traži krivicu u drugome a samoubica u sebi. Zato priča o borbi za dostojanstvo ima smisla.
Preporuke:
5
1
63
nedelja, 18 decembar 2011 21:54
razumno savršenstvo
nedelja, 18 decembar 2011 14:41
Mario Kalik
@ Miloš
... Kako je moguće ne biti protiv sistema u kojem se ovakve tragedije neprestano dešavaju?!
11.12.2011 11:40
Srbija 13. u svetu po samoubistvima, broj se povećava
U Srbiji dramatično raste broj samoubistava. Uzroci uglavnom kriza i teški uslovi života. U najvećem riziku osobe starije od 50 godina koje su suočene sa brojnim problemima. U svetu se godišnje beleži oko milion samoubistava.
izvor: smedia.rs
Preporuke:
2
2
64
nedelja, 18 decembar 2011 22:35
3 – 1 ~ 1
Dakle, u dve decenije od spolja se inplantira bolest ovom narodu sa dva identifikovana otklona. Kada se srpski narod branio proglašen je za „kolektivnog ubicu“ (haški determinisano!). Tad je okupator još uvek bio napolju. Danas, imamo novostvoreni proizvod od Srba: „samoubicu“. U oba slučaja, kada se posmatra tempo agresije od spolja ovom narodu je nametana i indukovana nenormalnost. Srbin je kriv, Srbija je meta. Pa smo dobili proizvod te dvodecenijske radnje: Srbinu presude ili on to učini sebi. Biti normalan, dostojanstven i ravnopravan e to ne treba dopustiti Srbima, stalno nam govore a ovde to uporno mnogi ne vide!
Preporuke:
4
1
65
nedelja, 18 decembar 2011 22:56
@Pitalica @ Mario Kalik
Ne, neću sad i neću sve. Hoću samo dostojanstvo a dostojanstveno se može živeti i u siromaštvu pod uslovom da se poštuje ona čuvena prosvetiteljska parola - „bratstvo i jednakost“.
Preporuke:
5
0
66
utorak, 20 decembar 2011 09:42
Filozofija
Sa tekstom se slazem u onoj mjeri u kojoj postoji empatija prema covjeku koji strada. Nisam ni shvatila iz teksta da vi, gospodine Kalik, smatrate da je samoubistvo prihvatljiva drustvena pojava kojoj treba aplaudirati vec da je bolest, dusevna ili psihicka, produkt drustva koje treba da se zamisli nad sobom.
Vidim da mnogi komentatori pominju Dostojevskog. Osnovna misao u Braci Karamazovim je problem slobode. Postujem slobodu ovog covjeka, ali se pitam, u kontekstu ono sto je rekao starac Zosima: Svi smo mi krivi i odgovorni za drugog!, da li smo mi stvorili smisao. Da li se u ovom drustvu borimo da nas kapitalizam i kapitulacija duha ne pregaze?
Preporuke:
2
0
67
petak, 23 decembar 2011 14:35
Zoran Ristić
Slažem se sa autorom ovog teksta. Nisam komentarisao izvorni tekst autorke, jer nisam hteo da je otvoreno kritikujem. Samo bih je zamolio da više ne piše takve kontroverzne tekstove, pošto ne raspolaže ni dovoljnim informacijama o događaju. Da bi se mogli doneti moralni sudovi o nečemu kao što je npr. "ubistvo" supruge, mora se znati da li je ona dobrovoljno krenula u smrt sa njim, ili ju je on na silu izgurao. Dete koje ne razume svet oko sebe je, naravno, sasvim druga priča. Konačno, zar neko zaista misli da je ovaj čovek jedini koji je digao ruku na sebe i svoju porodicu? Nažalost, takvih slučajeva ima mnogo više nego što su ljudi svesni, samo se o tome ne govori i ne izvode se na ovako spektakularan način, već ljudi najčešće odu u smrt u tišini svog doma. To onda nikome, izgleda, nije interesantno - to je onda samo statistika.
Preporuke:
2
1
68
sreda, 28 decembar 2011 11:53
Nena
Ludacke okolnosti?!?! Sta to zapravo znaci? Nije imao stan, novac... Imao je penziju, imao je zenu, imao je dete, uspela mu je vantelesna oplodnja (ja o uspesnoj vantelesnoj mogu samo da sanjam!) I sta je onda od svega toga ludacko? Svako od nas daje odredjenu vrednost razlicitim dogadjajima u svom zivotu. Na taj nacin sam i razumela tekst J. Papan o odgovornosti pojedinca, a ne drustvenim okolnostima kao determinanti ovog cina. Pojedinac je taj koji treba da nadje smisao u svom zivotu, ne moze ocekivati od drugih da to urade za njega.
P.S. Ne mislim da je drustvo apsolutno bez uticaja. Ipak, na kraju, svako od nas odlucuje svojom slobodnom voljom.
.jpg)
a ministar odbrane je za BG hroniku izjavio da misli (pišem po sećanju) "kako nije u pitanju socijalni razlog."
jel možda se možda na taj strašan čin odlučio zbog blagostanja, itd.?
život svoditi na puko hranjenje je nešto što potseća na štalu itd....je apsolutni materijalizam.
Čin Ponjigera je stravičan ali zapitajte se koliko je bila bezizlazna sitacija koja je dovela do toga? Zar se nije skoro majka bacila sa dvoje dece?Ljudi se polivaju benzinom,zakivaju eksere u šake - drugim rečima društvo je puklo kad su ovakva dela postala svakodnevnica.A postala su iz očaja!
Problem je u ovome o čemu gospodin Kalik priča. Ovaj kapitalistički sistem je uništio sve vrednosti, otuđio je ljude, postali smo nesolidarno društvo koje samo juri za parama.''Američki san'' je sada dostupan svakome, a ko ne uspe sam je kriv. Takva retorika oslobađa sistem od krivice. Otupeli smo na poražavajuće uslove u kojima neki ljudi žive. Izgleda da u Srbiji važi ona poslovica sirtinjo i Bogu si teška.
Treba podići spomenik ovom čoveku.Neka njegovo delo bude uzbuna za ovo društvo. Nad prosutim mlekom ne vredi plakati, zato moramo preispitati sistem vrednosti i put kojim se krećemo već 10 godina da se ovakve tragedije ne bi ponavljale.
Ovde je takođe u slučaju ove nesrećne porodice pre svega slučaj jednog ubistva, jednog pokušaja ubistva, i jednog samoubistva. Nemojmo od jedne nesreće praviti neke velike zaključke, jer je u konkretnom slučaju očito u pitanju i bolest, a i nedostatak ljubavi. Nikakav sistem i nikakva nepravda nisu naterale milijarde ljudi da zbog toga ubiju svoje maloletno dete.
Okolnosti i kontekst su uvek bitni, slažem se, ali takođe su se samoubistva dešavala i u boljim vremenima. Jedan moj dobar drug se ubio u cvetu mladosti zbog devojke, ništa nije ni slutilo da će tako nešto da uradi. Posle sam razmišljao da je ona ipak ostala sa njim, da li bi uradio isto to kasnije ali zbog nekog drugog razloga? Verujem da bi, da ne pominjem činjenicu da on nikoga drugog nije gurao u smrt sa sobom, čime se pokazao dosta humanijim.
Ideali kome težimo jesu inspirišući u smislu da trebamo za NEŠTO da se borimo u životu, ali većina ljudi promeni cilj kad vidi da nešto od toga ne može da ostvari i nastavljaju sa životom. Takva vrsta ljudi to ne radi.
A sada se podržava suprotno mišljenje.
Bravo za "komentatore".
Može li mi iko od vas odgovoriti na jedno pitanje:
Odakle tom čovjeku pravo da ubije svoje dijete?
Hvala.
Ne radi se ovde o pravu i pravdi, već o tome da je sistem naterao odraslog, formiranog čoveka da prestane da razmišlja racionalno, da uradi stravičnu stvar. Ne pravdam ja njegov čin već pričam o uzroku. A uzrok ne leži u njegovoj psihi.
Na to se nazovezuje ono što sam ja napisao. Sve češće ćemo viđati ovakve stvari jer su ljudi saterani u ćošak! Neće se svako ubiti ali bilo je i slučajeva da su nuđeni organi na prodaju da bi se ljudi izvukli iz teškog materijalnog položaja! To je poražavajuće za 21. vek!
Starac Milija
Ne pije vodu ta priča o kapitalizmu kao ubici. A koji je to društveno-politički sistem na zemlji idealan? Pa pogledajte malo procente samoubistava po državama Evrope poslednjih 50 godina, ko vodi na listi: pa najrazvijeniji kao Švajcarska i Švedska, i uvek je Mađarska visoko. Ne rešava imovna situacija, i društveni sistem pitanje samoubistava....
Balzak o kapitalizmu:
Arnold Hauser
"Socijalna istorija umetnosti i književnosti"
II tom
str. 256
Stvarni uzrok propasti naroda je nesposobnost čovečanstva da reši SOCIJALNE, MORALNE i DUHOVNE probleme. Sve dok je borba za egzistenciju takva da samo najprilagođeniji mogu da prežive, postoji zdrav razvoj vladavine individualizma. Kada se mehanizmi reakcija eliminišu iz individue, originalni napor i inicijativa suzbiju a kreativne sposobnosti naruše, rasa postepeno tone u divljaštvo i nestaje. Sličan kraj preti našoj današnjoj civilizaciji.« (Nikola Tesla)
dragas.biz/
Autoru verovatno nije simpatican sadomazohizam, cim se ovako teskim recima ostrvio na kapitalizam (koji naravno jeste sadomazohisticki).
Mislim da je to stvar ukusa.
Da im život ionako ništa ne znači, ne bi ga sebi ni oduzeli. Ovo deluje zbunjujuće. Kao kada bismo rekli da neku vrednost čuvamo tako što je uništimo.
Zato je Ponjigera i njegovu porodicu gurnuo u smrt ne toliko on sam, koliko vladajući kapitalistički sistem. To je teško dokaziva tvrdnja (uspostavljanje uzročne veze između kapitalističkog sistema (makro nivo analize) i čina pojedinca je stari problem sociologije mentalnog zdravlja). To što je sistem manjkav, ne znači da treba odustati od borbe da se on učini humanijim (a samoubistvo jeste odustajanje). Drugo, zašto menjati ceo sistem ako on samo određene ljude čini ''patološkim slučajevima''? Na kraju, ako pokušate da opravdate ovaj čin sami sebi izbijate iz ruku argument o neophodnosti borbe (koja predstavlja proces, i to naporan i neizvestan) za promenu sistema.
Drugo, psihijatrijska oboljenja su za zločince olakšavajuća okolnost, a ne uvreda. Odsustvo psihičkog poremećaja kod ubice koji ubije ženu i pokuša da ubije dete ga pred očima pravosuđa, ljudi, crkve i boga svrstava u red najgorih zločinaca.
Treće, srpski mediji podstiču struju koja opravdava ovakve zločine, nazivanjem ovakvih događaja "porodičnim tragedijama", a ne "zločinima u porodici", uvek je i ubica predstavljen i kao žrtva, a nikada ubicu ne nazivaju zločincem. Društvo i mediji treba da uvek imaju osuđujući ton prema ovakvim zločinima.
Citat: "Ako je već odlučio da nekog ubije, trebalo je da izabere drugu metu i u tom sukobu možda i herojski pogine".
To je već izuzetno ozbiljna tema. U odnosu na to vaš članak više liči na manifest, pre nego na iskren odgovor upućen Jovani Papan.
Oficir, koji treba da brani zemlju, da izdrži ono što običan čovek ne može, da poseduje snagu karaktera kojom će da predvodi druge, slabije- bacio se sa terase, jer mu je teško?
Nije ni čudo što izgubismo ratove...
Koji je zlocin sistema, sto nije dobio stan?
Bezizlazna situacija? Sa 500evra sto je vise od proseka? Proseka za celu porodicu u srbiji.
Pobogu ljudi sta je vama.
Dobo je dete pod stare dane i umesto da se bori on je okoncao pricu?
Nudjeni organi na prodaju isl price, sta pricate vi?
Nije mogao da na 30 km od bg-a iznami kucu, zasadi bastu i gaji dete kao covek?
Mogao je kako nije mogao.
Teska vremena? Pa koja nisu bila teska? Ovde se jedino 70-tih zivelo normalno. Pre toga nije imao za sta pas da nas ujede, posle toga samo krize.
I uopste nije rec o kapitalistickom sistemu koji ga je navodno gurmuo vec o prethodnom tzv socijalizmu koji je vojnicki soj naucio i vaspitao da se stan dobija. Vecna je isla u sluzbu jer su ‘dobijali stanove’ i isli mladi u penziju.
50god i penzija od 50.000…
Ne mogu da verujem sta citam. Jovana jeste u pravu – nas mentalitet je da su uvek drugi krivi.
Posebno osvrt na religiju...(Nedavno sam u meni dragoj crkvi naišla na molbu za priloge za izgradnju...A ja se "ubih" pišući da crkva pola treba da izdvaja za gladne)...
Mislim da je vaša kritika ipak prešla suviše na osudu gde Jovane jer treba razumeti "bes" koji ponekad zatre dobru nameru, a sve u cilju da se problemi reše što pre...
U osnovi besa verovatno je strah da "pošast" ne zahvati i nas...ili nemoć da se pogleda u oči činjenici da "svakoga može sve da snadje u životu"...
Kažu da je u osnovi samoubistva neizdrživ bol...
Možda je prvi korak u ozdravljenju društva ne činiti drugima bol...
A ja vašoj sestri želim da što pre dobije stan...
Da li je Srbija podnela tužbu za osiromašeni uranijum kojim smo gađani? Da li je JNA podnela tužbu za 42 vojnika koji su mučki ubijeni u Sloveniji?
Da ste pažljivije pročitali tekst, shvatili biste da ja i nisam rekao da samo imovinska situacija, tj. materijalna baza, rešava problem. Štaviše, eksplicitno sam rekao da tek s obzirom na celinu društvenog sistema možemo razumeti ovu tragediju. A deo sistema je i njegova nadgradnja, vladajući sistem vrednosti (ideologija), tip i kvalitet međuljudskih odnosa, (ne)postojanje Smisla. U potpunoj napuštenosti pojedinca od strane države koja bi u krajnjem ipak trebalo da ga štiti i o njemu brine, u odsustvu elementarne ljudske empatije i solidarnosti, jednom rečju, u kolektivnom gubitku altruističnog Smisla društva i života kojem danas i ovde prisustvujemo, ovakve tragedije postaju vrlo verovatne i očekivane. Uostalom, zašto ih u toj meri nije bilo u ranijim sistemima ako sistem s tim nema nikakve veze?
I nije reč samo o jednoj nesreći, hiljade ljudi je u ovom sistemu unesrećeno i upropašteno. Ova nesreća je samo tragičnija i simptomatičnija od ostalih.
Njena ogoljena tragičnost samo ogoljuje zločinačku prirodu sistema koja nam mahom nije sasvim vidljiva. I zato izaziva ovakvu pažnju i reakcije javnosti.
I koliko, po vama, još samoubistava, ubistava i drugih porodičnih tragedija treba da se desi da bismo imali pravo da izvodimo generalne zaključke o sistemu? Koliko još mrtvih i obogaljenih treba prineti na njegov oltar da bismo konačno priznali sebi da je do srži zloćudan i neljudski? Naravno, najlakše je, ali i najnaivnije reći to su samo pojedinci i pojedinosti, to nema veze ni sa čim ostalim, reč je o pukim bolesnicima i bezosećajnim bićima. Ali, zašto ima toliko bolesnih i bezosećajnih, svakako više nego ranije? Ne radi se o tome da većina (naizgled) nije takva, već zašto ima toliko ovih "drugih". Sociologija i socijalna psihologija na to može dati odgovor, a ne prizeman, "zdrav" razum na koji se oslanjate. Još je Emil Dirkem pokazao da stepen samoubistva raste u društvima koja gube unutrašnju koheziju, tj. solidarnost.
Hvala na pozitivnoj oceni i komentaru. Lepo ste objasnili naivnost preovlađujuće, stereotipne predstave o "ludima" i "normalnima".
Što se tiče vaše primedbe, ja i nisam rekao da su npr. atentati (najbolje) rešenje, već da AKO je već odlučio da nekog ubije, bolje da je naciljao nekog drugog, nekog upečatljivog predstavnika zločinačkog i tlačiteljskog sistema. Ne treba imati iluzije. Kad imate posla sa sistemom koji na razne načine UBIJA ljude, gurajući ih u neizlečive bolesti, psihička rastrojstva, samoubistva (ili ovakva porodična ubistva), pa i teška razbojništva i slično (i tu je odgovornost sistema pozamašna, a ne tek "običnih razbojnika"), i KAD ostale, "neradikalne" mere ne daju rezultate, morate biti SPREMNI i na to da u samoodbrani ubijete nekog na onoj drugoj, neprijateljskoj strani. Ne kažem, dakle, da to treba sasvim uključiti u borbu, već da se to NE SME SASVIM ISLjUČITI.
Njegovu su maloletnu ćerku kasnije novinari intervjuisali i ona je otprilike jedina stala uz svog oca...
O ovome sam tada napisala članak koji je objavljen na nspm-u...http://www.nspm.rs/komentar-dana/na-rubu-pameti.html...Poslala sam ga i na kabinet predsednika...
Nisam čula da je iko pomogao da se reši uzrok koji je doveo da čovek dođe u bolesno stanje...
Niste me dobro razumeli. Naravno da nije izvršio samoubistvo (samo) zato što je bio ateista (to nije ovde ni bitno). Već da je u društvu u kome se ne samo razgrađuje vera u Boga, već i vera u čoveka (druge ljude) i Čoveka, ovako nešto što je učinio Ponjiger vrlo moguće. Ako niste znali, postoji i ateistički humanizam, a ne samo teistički (pitanje koliko je ovaj drugi istinski humanizam).
Niko ga nije sprečavao da veruje u Boga? A zašto bi morao da veruje u Boga? Samo zato da ne bi izvršio samoubistvo? Da bi imao utehu ili izbegao Božju kaznu (samoubistvo je greh)? A šta ako Bog, odnosno zagrobni život, uopšte ne postoji, drugim rečima, šta ako su ta uteha i taj strah lažni, neosnovani? Šta ako onda besmisleno ili kukavički trpi i pati u ovom životu? Zašto bi to bilo časnije od nepristajanja na takav ponižavajući život? Zašto bi život čoveka koji nema nikakav ideal, već samo živi da bi preživeo, bio vredniji od onog koji na takav mizeran život ne pristaje?
I nemojte ovu tragediju da iskorišćavate za lične svrhe, tj. za dokazivanje vaše privatne vere u Boga. Sin mu se rodio zahvaljujući njegovoj izuzetnoj borbi i naporima, a to što je preživeo, neka mišljenja kažu da je uzrok tome način na koji ga je držao, da ga je ipak na neki način želeo zaštititi. Zato je ova tragedija mnogo složenija nego što vi i, na žalost, mnogi drugi ovde prikazuju.
Samoubistvo zbog devojke je stvar INDIVIDUALNE psiho(pato)logije, a samoubistvo Ponjigera SOCIJALNE. Kontekst je bitno drugačiji, pa su i okviri tumačenja bitno različiti. A to što vaš drug nije ubio npr. devojku, možda je samo zato što mu nije bila žena. Emotivne veze između muža i žene su drugačije, pa i čvršće. Zato prilikom pucanja jednog čoveka često strada i ono što je s njim u dubljoj vezi. Naročito ako mu se postavi ručak na sto. Upravo to može biti okidač. Ali treba imati intelekt koji može da prodre tako duboko da to razume...
Marko Radovanović
U krajnjoj liniji, ako nekome smeta ovakvo društvo, trebao bi da se aktivira i krene u nekakvu borbu protiv poretka, a ne da se samosažaljeva, jer tako niti će ga promeniti, niti će njemu lično biti bolje.
Ko se to ne bori ili nije borio protiv poretka, ko se to samo sažaljeva? O kome to pričate?
Smeta li vama uopšte ovo društvo? Po intonaciji bi se reklo i ne nešto previše. Naravno, kad sebe ubedimo da će sve nepravde i patnje biti iskupljene na "onom" svetu, na svaku "ovozemaljsku" nepravdu možemo gledati mirno, spokojno, sa distance.
A ako grešim, ako biste se i vi aktivnije borili na "ovom" svetu, kako onda da se borimo protiv poretka i kako ćemo ga promeniti? Da samo verujemo u Boga? Ili kuckamo ovakve komentare po tastaturi?
Da biste razumeli samoubistvo, morate da razmišljate dijalektički, a ne zdravorazumski. Zato je to, kako reče Kami, ozbiljan filozofski problem. Ako ne želite da se uzdignete na taj nivo, ja vam tu ne mogu pomoći...
Život je svet, što znači da treba da ima neku višu vrednost od pukog preživljavanja. Kada ta vrednost izostane, kada se život svede samo na puko preživljavanje, oni koji životu pridaju veću vrednost (cenu) dolaze u situaciju da mogu da izvrše samoubistvo. Oni u ime svetosti života ne pristaju na svoj aktuelni život koji je tu svetost izgubio, koji je oskrnavljen i degradiran. A oni kojima život ne znači ništa više od pukog preživljavanja sebi ne oduzimaju život sve dok mogu da prosto samo prežive. Danas je sasvim retko da se uopšte ne može preživeti. Uvek ima otpadaka po kontejnerima i dobrih ljudi koji će siromahu udeliti neki dinar. Imamo li pravo da to zahtevamo od svakog čoveka, da pristane da postane pas ili prosjak?
Kažete da je teško dokaziva uzročna veza između kapitalizma i čina pojedinca. Pa ja i ne govorim o pukom pojedincu, već o pojedincu koji zapravo simboliše stradanje mnogih drugih u ovom sistemu. Mnogi se u ovom sistemu ubijaju, ubijaju svoje supružnike, pa i decu, non-stop se o tome izveštava. Ako to nema nikakve veze sa kapitalizmom, zašto toga ima daleko više u kapitalizmu nego u drugim društvenim sistemima? Zašto npr. toga nije toliko bilo u socijalizmu, već se zahuktava sa "tranzicijom"?
Generalno je problem većine komentatora ovde što, na žalost, kako bi rekao Hegel, od pojedinačnog drveća ne vide šumu. Tj. ne vide dalje od svog nosa, od onoga što im je pred očima. A treba ići šire i dublje, do same šume kao celine. Šuma je sistem koji nije, kako vi mislite, prosto manjkav. On je, naprotiv, truo do srži i ne može se humanizovati. On se mora zato u srži promeniti, iskoreniti, napustiti, da bi humanitet uopšte postao moguć.
"Zašto menjati ceo sistem ako on samo određene ljude čini "patološkim slučajevima"? Kao što rekoh, a koliko to još "patoloških slučajeva" treba da se desi da bismo shvatili da je reč o zločinačkom sistemu, a ne o pukim "slučajnim" pojedincima, i da bismo počeli da radikalno menjamo takav sistem? Drugo, nije reč samo o manjem broju "slučajeva". I mi "normalni" smo na drugi način patološki. From je govorio o patologiji "normalnog". Patološki je biti "normalan" u ovom sistemu, konformirati se sa njegovom patologijom, ne prepoznavati je kao patologiju. Npr. ignorisati ovakve tragedije, relativizovati ih, čak napadati ostrvljeno žrtve (Ponjigera) umesto dželata (sistem).
Ponavljam po ko zna koji put, nigde nisam rekao da je Ponjigerov čin opravdan. Samo pokušavam da ga dublje razumem, a ne da se prepuštam površnosti i plitkoumnosti. I kada bi se većina nas borila protiv sistema kao što se on dugo vremena borio, verovatno do ove tragedije ne bi ni došlo. Toliko o tome ko se i kako bori.
Nisam imao nameru da odgovorim, ali ipak sam rešio čisto da ne bi ispalo da sam odćutao.
Dakle, ispada zato što nemam razumevanja za ovakav potez g. Ponjigera i slične, da branim ovaj sistem, dok je stvar upravo suprotna - ovaj sistem će se održavati dok god se ljudi poput njega budu "samoeliminisali" (ne nužno samoubistvom, već i apatijom, nedostatkom volje za nekakvu akciju i sl.) čime će se procenat onih koji su svesni poražavajućeg učinka ovakvog društva smanjivati u korist onih koji ovakav sistem održavaju.
Kakvo je to sad pitanje zašto je MORAO da veruje u baš u Boga? Nije morao, mogao je da veruje u bolje sutra, u svog sina, u svoju porodicu... Nebitno. Ali nije.
A u onom delu sam pričao o Ponjigeru i sličnima (valjda je bilo očigledno) što je, mislim, bilo očigledno.
Mario Kalik
Samoubistvo zbog devojke je stvar INDIVIDUALNE psiho(pato)logije, a samoubistvo Ponjigera SOCIJALNE. Kontekst je bitno drugačiji, pa su i okviri tumačenja bitno različiti.
još mislim da bi bilo vrlo značajno istaći da, (prema poznatim podacima) strašnom samoubistvu nije bio razlog svađa, što bi ga opet svrstalo u neki drugi kontekst.
:"AKO je već odlučio da nekog ubije, bolje da je naciljao nekog drugog, nekog upečatljivog predstavnika zločinačkog i tlačiteljskog sistema".
Sa kojim pravom vi odlučujete koga i kada je ispravno ubiti. Ko je taj ko treba nekoga da ubije. Neko drugi ili Vi?
Dakle Vaše revolucinarne ideje sačuvajte za sebe ili se sami latite oružja pa krenite u svoju borbu, ali budite sigurni da ćete naići na isti takav odgovor sa druge strane.
To na šta Vi indirktno pozivate je vrlo opasno.
Gospodine Kalik, vi ste levičar i to što ste intelektualac ne daje Vam za pravo da pozivate narod da gine za ideje koje Vi smatrate ispravnim. Suviše puta su se u istoriji pokazale jednako pogubne kao i kapitalizam koji kritikujete.
"Ponjiger je pre svega ubica, pa tek onda samoubica". Jedna misao kaže: "Ako ubiješ jednog čoveka, onda si ubica, ako ubiješ milione, onda si osvajač, ako ih pobiješ sve, onda si Bog". U ovoj ironičnoj sentenci vidimo kako veličanstvenost nekog zločinca raste sa masovnošću njegovih ubistava. Tako i ovde. Ponjiger je čista mizerija, ali ne i sistem koji je krvav do guše. Ovo prvo nam je neposredno vidljivo i naizgled nepobitno, ali za ovo drugo se već treba misaono potruditi. Mnogi, na žalost, ne žele da učine taj korak.
Drugo, ne idem ja "toliko daleko" (pa pripisujem odgovornost za ovu tragediju sistemu) iz "pukih ideoloških", već iz ljudskih razloga. Odnosno, nisam ja protiv kapitalizma jer sam "zarobljenik svoje ideologije", već sam ja "zarobljenik svoje ideologije" jer sam protiv kapitalizma. Kako je moguće ne biti protiv sistema u kojem se ovakve tragedije neprestano dešavaju?!
Koliko slep i ograničen treba biti pa ne shvatiti da nešto nije u redu sa samim tim sistemom, a ne samo sa "pojedincima" koji u njemu stradaju na ovaj ili onaj način? Ja sam protiv kapitalizma jer nije moguć kapitalizam sa ljudskim licem. Zato ni "najbolji" kapitalizam nije rešio problem čovekovog otuđenja. Navedeni primeri Švajcarske i Švedske koje prednjače po broju samoubistava najbolje ilustruju ovu oporu istinu.
Lepo što ste spomenuli taj mit o slobodi volje. Naravno, u kapitalističkoj ideologiji svi smo mi slobodni da budemo i učinimo ovo ili ono. Problem je "samo" u tome što, kad se spustimo u kapitalističku stvarnost, takve slobode bivaju obične himere za one koji su na društvenoj margini, odnosno dnu. Oni rade ono što ne žele, a žele ono što ne rade. Ponjiger je želeo život dostojan čoveka za sebe i svoju porodicu, a ubio je i sebe i svoju porodicu. Stepen slobode volje opada srazmerno opadanju položaja na društvenoj lestvici. Na dnu se verovatnoća približava nuli...
Na stepenu koji vi pominjete sužena je sloboda izbora, ali ne i sloboda volje.
Sve to što ste napisali o neo-liberalnom kapitalizmu jeste istina, nemam ja nameru da protivurečim nečemu što je očigledno (uostalom, pogledajte moje komentare na tekst gđe Papan).
Ali, samoubistvo je individualna stvar, i ne može nikakav spoljni sistem da bude "kriv" za to. Sa druge strane, ako hoćete da kažete da su ljudi sa margine skloniji tome u ovakvom društvu, i tu ste u pravu, nema sumnje, ali tako nešto je uvek stvar individualnog izbora - ili ćete se ubiti, ili nećete. Što se tiče mog druga kojeg sam pomenuo, to nije bilo slučajno; samoubistvo uvek ima veze sa nekom IDEALIZOVANOM SLIKOM o tome kako naš život treba da izgleda, bilo da se radi stanu, većoj plati ili voljenoj osobi.
Kad se to ne dobije, da li to zaista znači da nam je takav život nepotreban, ili da smo previše hteli, ili da nismo zaslužili, ili da je sistem nepravedan? Svašta je moguće, ali čak i da je ovo zadnje u pitanju, zašto bi neko kažnjavao sebe ako je on najmanje kriv za svoju situaciju?
A sa kojim pravom vi zabranjujete nekome da ubije u samoodbrani? Sa kojim pravom vi odlučujete da taj treba pre da bude ubijen? To na šta se vi indirektno pozivate je vrlo opasno. To je poziv na ropstvo i spremnost da te ubiju samo zato što, zaboga, ti "ne smeš" da ubiješ. Ubice smeju da ubijaju, ali ti ne smeš da ubiješ ubicu. Zaista, briljantna mudrost!
Ja neću da čuvam svoje revolucionarne ideje za sebe, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što ni vi ne čuvate svoje kontrarevolucionarne ideje za sebe. Da čuvate, ne biste ovako reagovali. A ja ću uvek, dok sam živ i dok imam snage, reagovati na takve reakcionarne ideje koje ljude prepuštaju tlačenju i pogibelji u ime "svetosti" i "nepovredivosti" života. Kao da život potlačenih i ubijanih u vašem kontrarevolucionarnom sistemu nije takođe svet i nepovrediv...
Na stepenu koji vi pominjete sužena je sloboda izbora, ali ne i sloboda volje
Nije šija, nego vrat. Imam slobodu da biram samo ono što ne želim. Odnosno, nemam slobodu da biram ono što želim. Zaista, neokrnjena i neograničena sloboda volje!
E upravo tu grešite, sloboda volje se upečatljivo manifestuje upravo onda kada biramo život koliko god on loš bio. Dakle, ja biram život iako mi teško pada sva njegova surovost. To je ono o čemu je pisala Jovana Papan.
Vi možda ne možete da ostvarite ono što želite, ali imate slobodu da to birate i da živite u skladu sa svojim željama kako bi ih nekada možda u budućnosti ostvarili.
Na tom primeru otcrtava vaš revolucionarni karakter. Hoću sad i hoću sve.
Da ne bude zabune. Ja se skoro u potpunosti slažem sa vašom kritikom kapitalizma, ali se ne slažem sa rešenjem koje vi nudite.
Hvala vam što redovno odgovarate na kritike.
Lično sam prisustvovao jednom samoubistvu. Verujte, da se takvi postupci vrlo teško mogu objasniti. Izuzetno su van vremenski i vanprostorni.
Srdačno V.N.
Kada ovo ispisujem, svesna sam, da sam majka,jos uvek,mrtvog sina, jedinog deteta- o samoubistvu sam toliko puta razmisljala, toliko puta..mozda i zelela..ali kao sto vidite tu sam-iz prostog razloga sto ja SEBI nisam dala zivot, niti imam pravo da ga uzmem!To, je MOJE religiozno postojanje, ali da istovetno mogu da razumem da covek koji zivi neke druge 'vrednosti'vise ne moze, ne damu se i kvrc- je realnost, i razumem; Srbija prolazi, kroz jezivu fazu, koju NE RAZUME, ni kamo ni zasto? Kapitalizam,-potrosacka himera- za koju nije vazno KO trosi( ako se pedest bace kroz prozor..ostaje jos 5000 koji ce da trose)je uistinu ubica svoje dece,SRBE je kroz celu istoriju spasavalo 'srpstvo'korporativnost, sada se raspada;
Za to mora da postoji VISE nego sto ja mogu da razumem;zato bih rade da svi bar trenutak zacutimo, i kazemo: ne do Bog! A, posle toga radimo, radimo i VOLIMO!
Ubeđen sam da bi autor imao šta da kaže (napiše) na temu - šta preduzimati da se izgradi sistem za ljude? Ko, kada, kako?
Uvaženi gospodine, ja, zapravo, smatram da čovek mora da razmišlja svojom glavom (a kako drugačije), pa mu tu određenje 'dijalektički' ili 'zdravorazumski' niti šta dodaje niti oduzima. Ukoliko grešim, izvinjavam se što se moj duh još nije vinuo do tog nivoa spekulativnosti. Život je ili svet (činjenica?), ili takav treba da bude (normativno)? U ime svetosti života, ja ukidam život i njegovu svetost?! Pošto ogroman broj ljudi u ovoj državi poslednjih 20 godina preživljava (tu ubrajam i sebe), da li to znači da mi (koji se još nismo ubili) pridajemo manju vrednost životu od onih koji su to već učinili? Ja nisam rekao da kapitalizam ni na koji način ne utiče, već da je teško utvrditi direktnu kauzalnu vezu (bez uzimanja u obzir brojnih posredujućih činilaca). To što je takvih praksi bilo manje u socijalizmu ne znači samo po sebi da je to bio bolji sistem, inače bi neko mogao prigovoriti da je ratno (vanredno) stanje još bolji (poželjniji) 'sistem', jer je tada stopa samoubistva najniža.
Ako smo svi na neki način 'patologizovani' (u većoj ili manjoj meri), pitam se odakle potencijal za sveobuhvatnu promenu sistema (koji je potpuno dehumanizovan). Kao što ne mislim da je socijalizam bio sistem bez dobrih strana, tako ne mislim ni da je kapitalizam u celini rđav. Što se tiče Hegela, ja mogu da kažem da postoji i druga krajnost - da se od šume ne vidi bogatstvo drveća.
Svako dobro.
S poštovanjem,
D.
Upravo tako.
Mario Kalik
@ Miloš
... Kako je moguće ne biti protiv sistema u kojem se ovakve tragedije neprestano dešavaju?!
Srbija 13. u svetu po samoubistvima, broj se povećava
U Srbiji dramatično raste broj samoubistava. Uzroci uglavnom kriza i teški uslovi života. U najvećem riziku osobe starije od 50 godina koje su suočene sa brojnim problemima. U svetu se godišnje beleži oko milion samoubistava.
izvor: smedia.rs
Vidim da mnogi komentatori pominju Dostojevskog. Osnovna misao u Braci Karamazovim je problem slobode. Postujem slobodu ovog covjeka, ali se pitam, u kontekstu ono sto je rekao starac Zosima: Svi smo mi krivi i odgovorni za drugog!, da li smo mi stvorili smisao. Da li se u ovom drustvu borimo da nas kapitalizam i kapitulacija duha ne pregaze?
P.S. Ne mislim da je drustvo apsolutno bez uticaja. Ipak, na kraju, svako od nas odlucuje svojom slobodnom voljom.